Kako na tebe utiče karantin?

-Što se mene tiče, osim što sam morala da korigujem termine treninga, sve ostalo mi je manje više isto. Moj život sportiste je sličan u ovom karantinu, nije se tu ništa puno promenilo. Teško je jer se desilo odjednom I svi su “preko noći” morali da promene svoje navike.

Kako si se osećala kada si saznala da su Olimpijske igre odložene za sledeću godinu? 

-Moje maratonske pripreme su se nastavile nakon Serbia marathon – a skoro pet meseci. Plan je bio da trčim neki maraton u aprilu, ali pošto su svi otkazani, nisam imala priliku da istrčim nijedan. Kada su se otkazale Olimpijske igre, u jednu ruku mi je laknulo, jer sam dobila na vremenu da ipak krajem godine istrčim neki maraton. Bez obzira na to što su svi, pa I ja, mnogo radili na pripremnom periodu, smatram da je to najbolja moguća opcija.

Šta radiš u toku jednog karantinskog dana? Neki savet za druge ljude? 

-Moj dan  u karantinu podređen je treningu. Sve ostale obaveze koje imam moram da uklopim do 17 h – Na trening idem većinom van grada, gde je ima malo ljudi, izbegavam gužvu, a onda nakon 17 h imam vremena za sve ono što sam odlučila da nadoknadim I za šta pre nisam imala vremena. Dobro mi je došlo da spremim neke ispite koji su mi još ostali, počela sam da učim čak i španski jezik  i dosta sam posvetila pažnju čitanju, tako da sam se potrudila da sebi učinim dan zanimljivim. Uveče radim neke vežbe za koje nemam vremena na treningu. Moj savet je da ljudi u svemu traže nešto pozitivno.

Šta je to što ti daje motivaciju u sportu? 

-Iskreno, ja motivaciju nalazim u svemu, čak i kad se desi nešto loše motiviše me da budem bolja, da radim bolje, da trčim bolje.

Da li si počela da razmišljaš o životu nakon atletike? 

-Ja uvek razmišljam o životu nakon atletike, zapravo posle profesionalnog trčanja. Atletika je moj život, a ja sam  usmerena da uvek i posle svoje karijere budem u tom svetu trčanja ili generalno u sportu. Volela bi da nastavim sa školovanjem uporedo dok traje moja karijera, možda kroz neku godinu i da se ostvarim u ulozi majke,  gde bih imala još vremena nakon toga da se bavim trčanjem, a kada bi definitivno došlo do tog nekog kraja, nadam se da bi za mene imalo mesta da radim nešto što ima veze sa atletikom.

Šta je prvo što ćeš uraditi kad se ukine vanredno stanje?

-Prvo što ću uraditi je da odem na neki odmor. Sama situacija mi je nekako više stvorila psihički zamor, tako da bi mi dobro došla promena sredine na par dana. Nikad više nisam provela vremena u kući, što je donekle dobro, ali zaštitila sam se.