Savezni selektor Dragiša Kuzmanović dao je kratak pregled učinka naših reprezentativaca na evropskom šampionatu u Parizu.

“Na Prvenstvu Evrope u dvorani srpski atletičari ostvarili su polovičan uspeh. Od planirana tri finala koliko smo očekivali pre odlaska u Pariz, uspeli smo da ostvarimo jedno finale. Ne želim da se pravdam, ali bez obzira koliko je Atletski savez Srbije u prethodne dve sezone učinio ipak nismo mogli da improvizujemo jedan nedostatak, a to je atletska dvorana u Srbiji. Kad i nju budemo imali moći ćemo i sa dvoranskih takmičenja da se vraćamo sa mnoštvom finala, kao što je bio slučaj na Prethodnom prventvu Evrope u Barseloni i svetskom juniorskom prvenstvu u Monktonu prošle godine. Osvajanje jednog sedmog i jednog desetog mesta ne treba shvatiti kao neuspeh. Ljudi iz atletike znaju šta to predstavlja u Evropi, pogotovu ako je to ostvareno iz uslova u zemlji gde nemamo elementarne uslove za zimski trening. Napraviću jedan parametar, to bi bilo isto kad bi se rukometaši, košarkaši ili odbojkaši spremali za Evropsko prventvo, a nemaju dvoranu u kojoj bi trenirali u zemlji. U drugim sportovima osvajanje svakog jednocifrenog mesta na Evropskom prvenstvu predstavlja se kao istorijski uspeh. Istina je da su neki naši atletičari dosta vremena proveli u evropskim dvoranama, ali posle provedenih par nedelja vraćali bi se u “Srpske uslove” i tu improvizovali.Još uvek nismo spremni da se nosimo sa Evropom na dvoranskim takmičenjima. Malo je falilo da u Parizu od neuspeha napravimo veliki uspeh. Biljani je nedostajalo samo par centimetara da uđe u finale, da je Asmir imao jedan ispravan hitac našao bi se isto u finalu. A tamo bi, uveren sam borili se za visok plasman. Pored velike krize, Atletski savez Srbije u svoje atletičare ulaže ubedljivo najviše sredstava u odnosu na balkanske zemlje.

Osvrt na srpske učesnike:

Biljana Topić – Malo je nedostajalo da se nađe u finalu. Za nju i za
srpsku atletiku 10 mesto u ovom trenutku predstavlja uspeh.To kažem iz
razloga što ona i njen trener pre 40 dana nisu bili sigurni da li će
uopšte nastaviti sa treniranjem. Trenutno je potpuno zdrava i spremna
za letnji deo sezone.

Marina Munćan– U trci na 1500 m nije ličila na sebe, što je i ona
priznala. S obzirom da je 25.02 doputovala iz Filadelfije, verovatno
nije uspela da se aklimatizuje na evropsko vreme i klimu. U narednom
prediodu dosta ćemo poraditi na aspektu aklimatizacije naših
atletičara.

Mitić Tatjana– Na nivou je svog najbojeg ovogodišnjeg rezultata. Za
razliku od prošlogodišnjeg svetskog prvenstva u Dohi, u Parizu je bila
dosta skocentrisatija i nije imala tremu kao i ranije. Od nje se
očekuje da dosta pruži u reprenzentaciji na Ekipnom prvenstvu Evrope u
Novom sadu

Goran Nava– Cele zime zbog prehlade nije na nivou prošlosezonskih
rezultata, ali unatoč tome opet je pokazao kako kakvo ima “srce” kad trči za
reprenzentaciju. Bio je u najačoj kvalifikacionoj grupi. Ono što smo
se dogovorili pre trke, on je ispoštovao. Od počekta je krenuo napred
i napravio brzu trku i rezultat koji ga je odveo u finale. U finalu je
loše startovao.Ali što je najbitnije učestvovao je u celoj trci. U
finalu je možda mogao više, jer je Turčin Kemal Kojundzu sa
najslabijim rezultatom pre takmičenja stigao drugi.

Asmir Kolašinac– Dugo se pripremao u Beogradu, dosta je improvizovao,
tri nedelje pred takimčenje proveo je u Slovenskoj bistrici. Na
zagrevanju je imao hitce preko 19.50. U takmičarskom krugu nije ličio
na sebe. Takmičar je koji ima 26 godina. Na prethodnom svetskom
prvenstvu je imao hitce preko 20 m. Ne treba ga osuđivati zbog tri
nule, već trebamo naći način kako njemu i treneru da pomognemo, jer u
budućnosti može dosta da pruži.

Emir Bekrić– Najmlađi u ekipi. Ovo mu je prvo seniorsko takmičenje.
Bez obzira na rezultat pikazao je izuzetnu borbenost, i bez obzira što
njegov trener nije bio u ParisZ, poslušao je moje savete. Nažalost
platio je danak neiskustvu, kad su ga u zadnoj krivini sasekli i
zatvorili.Ali pokazao je u zadnih 50m da ima snage obilaskom švedskog
atletičara.