Uz čašicu razgovora tokom trajanja utakmica sa Svetskog prvenstva u fudbalu, u „Žurnalovom kafeu“ može da se sazna i mnogo toga bitnog vezanog za ostale sportove. Dok su za loptom trčali Holanđani i Danci, gosti najtiražnijeg sportskog glasila jugoistočnog dela Evrope bili su predsednik Atletskog saveza Srbije Veselin Jevrosimović i generalni sekretar Slobodan Branković.

Jednog trenutka povela se priča o boravku potpredsednika Evropske Atletike, Sven Arne Hansena Beogradu. Norvežanin je na konferenciji za novinare rekao doslovno da je „šokiran činjenicom da Beograd nema atletsku dvoranu“. Spremni su i on lično i kuća evropske atletike da pomognu da se to promeni, a da to nije prazna fraza pokazao je na sastanku sa Veselinom Jevrosimovićem najavivši da će učiniti sve što je potrebno da Beograd dobije organizaciju Prvenstva Evrope u dvorani 2015. godine! Dvojac iz Strahinjića Bana je veoma ozbiljno prišao razmatranju ponude koja bi rešila najveći problem matice sportova u našoj zemlji.
– Predlog smo dobili u trenutku kada je veliki broj atletskih saveza u regionu bankrotirao na čelu sa Grčkim. Imali su donedavno budžet veći od celog srpskog sporta, a sada ni Prvenstvo Balkana ne mogu da održe – objašnjava Veselin Jevrosimović. – Evropa prepoznaje naš kvalitet. Prošle godine bili smo domaćini Prvenstva Evrope za juniore i Univerzijade gde je atletika u prvom planu. Tokom predstojećeg vikenda je Ekipno prvenstvo Evrope Druge lige na stadionu Crvene zvezde. U oktobru ćemo održati Konvenciju evropske atletike, gde će na Gala večeri biti proglašeni najbolji atletičari Starog kontinenta u 2010. godini. Videćemo da li će to biti u Novom Sadu ili Beogradu. Sve to učinili smo u jednom od najtežih momenata u istoriji svetske privrede.

                                                                          

Prvi čovek ASS je ujedno i vlasnik firme „Komtrejd“, pa i iz drugog ugla može da sagleda problem.
– Članovi smo Svetskog ekonomskog foruma. Ne postoje predstavnici kompanija koji na poslednjem skupu u Davosu nisu prokomentarisali da su odahnuli što je 2009. prošlost. U takvim uslovima prvo stradaju firme, a da bi se spasle, najpre režu budžete i to na onim mestima koji ne remete redovno poslovanje. Pre 2009. nije bilo lako, a sada je sve pet puta teže i posle ove godine ništa neće biti isto jer su se promenili i način poslovanja i sistem vrednovanja.
Sve ovo valja imati u vidu kada se govori o izgradnji dvorane.
– Hansen dolazi iz Norveške gde je samo prošle sezone izgrađeno pet atletskih dvorana, četiri sa četiri i jedna sa šest staza. Podigli su i supermodernu skakaonicu vrednu 300 miliona evra.

Možda Skandinavcu uspešne organizacije događaja u Srbiji ostavljaju utisak da je i našu, kao i njegovu državu i ASS kriza slabije pogodila od drugih. Uprkos svim navedenim teškoćama dvojac koji je navikao na uspehe u sportskim i poslovnim karijerama, ne odustaje od ulaska u rešenje problema koji su atletski ljudi još pre 10 godina na stranicama „Sportskog žurnala“ označili sloganom HALE NAM FALE.
– Evo kakva je vrućina napolju – pokazao je Slobodan Branković rukom sa 15. sprata ka Beogradu iz klimatizovanog „Žurnalovog kafea“. – Sala je sada potrebna i leti, ne samo zimi. Jednostavno se prave, montažne su. Ona u Budimpešti pored Nep stadiona je najbolji pokazatelj da to nije nikakav problem. Izgorela je jedne godine i već sledeće su postavili novu. Ukoliko bismo 2012. krenuli u posao do 2014. već bismo mogli da imamo prva takmičenja pod krovom.
Dve godine su ostavljene za rešavanje birokratskih momenata, ali dvojac ASS ima rešenje i za to.
– U ovom trenutku da bi se započelo sa izgradnjom moralo bi da se plati gradu osam miliona evra. Zašto ne bi bilo rešeno po principu dvorane za Košarkaški klub Partizan, da nas grad oslobodi taksi, a da od države dobijemo jedan deo finansijske pomoći, a ostalo ćemo obaviti uz pomoć Evropske atletske asocijacije i sponzora. Najveći problem biće održavanje objekta, ne samo ovog već i budućih stadiona u okviru Beogradskog atletskog centra, pa je bitno da se napravi neki hotelčić, za smeštaj sportista, kao što onaj na Nepu održava i stadion i dvoranu.
Jedan od domaćina, Dejan Stevović, urednik dodataka u „Žurnalu“, zapazio je da je uspeh doveo košarkaše Partizana u spomenutu situaciju, u čemu se razlikuje od atletike. To je tačno, ali neće se valjda političari u ovoj zemlji stalno rukovoditi samo onim potezima koji će im trenutno doneti glasove na sledećim izborima, već će početi i strateški da misle, a uz ovo drugo polje vezana je atletika kao matica svih sportova i njen problem sa dvoranom. Bez sale, kao elemenarnog preduslova o čemu je Hansen govorio, ne može da bude ni uspeha u ovom najglobalnijem od svih sportova. Slobodan Branković je to najbolje definisao jednom emotivno izrečenom rečenicom:
– Kada bismo napravili Prvenstvo Evrope 2015. godine u dvorani, ništa više u našem sportu, ne samo atletici, ne bi bilo isto… D. Višnjić

MOĆAN SPONZORSKI PUL

Ponosan je Veselin Jevrosimović na sponzorski pul Atletskog saveza Srbije: generalnim „Telekomom“, „Delta sportom“ sa „Najki opremom“, „“Verano motorsom“ sa vozilima „pežo“ i „Srboeksportom“ kao prevoznikom.
– Tako nešto nemaju ni u Fudbalskom savezu. Nije to budžet saveza da se neko obogati, ali jeste za normalno funkcionisanje u veoma teškim okolnostima: redovne stipendije, plate, pripreme i u inostranstvu… Sve su to sponzori od kojih niko nema lični interes, već žele da pomognu atletici, bazičnom sportu, koji praktično nikada neće biti profesionalizovan na način na koji su to drugi sportovi. Ja lično nemam drugi interes osim da pomognem atletičarima i trenerima u sportu u kome sam nekada bio i ako neko bude pokušao da  iskoristi atletiku za neke lične stvari, to mu neće poći za rukom – jasan je Veselin Jevrosimović.
Slobodan Branković je na ovo dodao:
– Sve što od sredstava pristigne u savez ili se uloži u nekog sportistu, odmah se stavlja na sajt. Svako može da vidi i rad je apsolutno transparentan. Predsednik Jevrosimović je insistirao i na pismenom obraćanju savezu da bi se izbegao sistem rekla–kazala. Pisani trag ostaje.

UZ MINISTRE DO JEDNE STAZE GODIŠNjE

Slobodan Branković je nedavno bio u fabrici „Tigar“ iz Pirota.
– Imaju mogućnost, raspolažu tom tehnikom, da od dotrajalih guma naprave atletsku stazu. Imamo izvanrednu saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta i Snežanom Samardžić Marković i njenu podršku u smeru da godišnje izlijemo jednu stazu uz pomoć lokalnih samouprava.
Veselin Jevrosimović je po istom pitanju razgovarao sa ministrom za ekologiju, Oliverom Dulićem:
– Kada sam naveo opciju, ministar Dulić se obradovao što postoji takva mogućnost i pomoći će nam i ovo ministarstvo. Podrška lokalnih samouprava je veoma bitna, a mi ka tome idemo i preko regionalnih saveza, Vojvodine, Beograda, Centralne Srbije i Kosova i Metohije, koji preuzimaju veoma bitne uloge u atletskom sportu.

EKIPNO PRVENSTVO EVROPE

Atletika je pojedinačan sport i u prvom planu ove sezone biće Prvenstvo Evrope u Barseloni krajem jula. Već 15 naših asova imaju norme za ovaj događaj.
Oni će presudno uticati na kvalitet koji bi trebalo Srbiji da donese plasman u Prvu ligu na Ekipnom prvenstvu Evrope koje je predstojećeg vikenda na stadionu Crvene zvezde.
– Organizovali smo dva puta u Beogradu Kup Evrope, koji je prethodio ovom takmičenju, ali nikada bolju promociju nismo imali. Želja nam je da nam pomogne što više navijača, jer u viši rang odlaze dve ekipe, dok se za ta mesta ravnopravno bore četiri sastava, pa i naš. Povreda Biljane Topić nam dosta otežava situaciju, jer bismo s njom imali osam bodova za pobedu, a ovako ćemo jedan. Neophodna nam je podrška. Ulaz je besplatan – rekao je Slobodan Branković.
„Sportski žurnal“ je medijski sponzor najvećeg atletskog takmičenja ove godine u Srbiji.

POTPIS SPRINTERICAMA U TUNELU

Podsetio se Veselin Jevrosimović kada je došao na stadion Crvene zvezde da bi trenirao atletiku:
– Rekao sam legendarnom sekretaru Viti Topiću: „Hoću da skačem motkom“. Odmah me je povezao sa Božom Jankovićem. Treneri kakav je Boža bio neophodni su nam i danas. U Zvezdi je tada u tunelu bio deo u kome je moglo da se skače motkom. Koliko sam samo puta ostavio tragove sprinterica na zidovima. Vidiš da ideš na zid, ne možeš da izbegneš i samo sklizneš, a varnice izbijaju između zida i sprinterica – pričao je Veselin Jevrosimović dočaravajući rukama kako je to izgledalo.

UMREŽAVANjE „POLITIKE“

Veselin Jevrosimović je autorskim tekstovima izveštavao za „Politiku“ sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.
– Nije mi to jedini kontakt sa „Politikom“. Još 1989. godine tadašnji direktor štamparije Nedeljko Kovačević pozvao me je u Dizeldorf i ponudio posao povezan s kompjuterskom oblasti, koji tada u Jugoslaviji niko nije mogao da uradi. Bilo mi je zanimljivo, jer sam tada imao firmu u Nemačkoj i radio sa Zapadnom Evropom. Imao sam nekih 25 godina. Pristao sam i mislim da to što smo tada uradili još uvek funkcioniše – seća se Veselin Jevrosimović.