Jedan od najboljih sportista Srbije, Emir Bekrić:” Jako težak osećaj je videti ovako unesrećene ljude. Baš stresno Tuga seče kao žiletom. Humanost bar malo vida rane.”

Naš najbolji trkač svih vremena, Emir Bekrić, posetio je danas  unesrećene ljude iz Obrenovca u prihvatnom centru lociranom u Gradskom zavodu za fizičku kulturu (stari DIF), u organizaciji Atletskog saveza Beograda. Bar po koja šampionska reč na trenutak je trebalo da skrene misli sa one goleme nesreće. Veliki nisu veliki ako dela ne prate reči. Do sada je partizanov as pokazao da je ozbiljan čovek koji uradi ono što kaže. U razgovoru sa porodicom Živanović, starijim supružnicima, obećao je vredan poklon. – Obezbediću im kamp prikolicu – rekao je Bekrić, uz utisak da ne želi da se o tome javno priča i piše. Valjda zato što doba samoreklamerstva u ovom momentu nikome ne ide u prilog. Može da izazove samo kontra efekat.

– Jako težak osećaj je videti ovako unesrećene ljude. Baš stresno. Pomislili bi neki da je tim ljudima potrebno nešto više ili manje od kamp prikolice. Zavisno od ugla gledanja. Do takve ideje, međutim, Bekrić je došao posle ključne rečenice ovog bračnog para: – Mi možemo ovde da dobijemo sve, ali više nemamo gde to da odnesemo. Rekoše mu još da su iz Krimske ulice. – To je bila naša moralna obaveza. Zahvalni smo atletskim klubovima iz Beograda, Emiru Bekriću, a specijalnu zahvalnost dugujemo „Karić fondaciji”, koja je obezbedila najveću donaciju – poručio je generalni sekretar ASB Nikola Penić.