Prvenstvo Evrope u dvorani, 34. po redu, održaće se prve nedelje marta 2017. godine u Beogradskoj areni. Otkako je ova vest odjeknula Srbijom i regionom u subotu, posle odluke Saveta Evropske atletike u Frankfutu, generalni sekretar ASS, Slobodan Branković, ne prestaje da dobija čestitke.

– Još uvek ne mogu da saberem sve utiske, ima ih izuzetno mnogo. Sve su pozitivne. Prezadovoljan sam što smo među našim takmičarima i trenerima izazvali izvanredne reakcije – prokomentarisao je Branković kada je gostovao juče u „Sportskom žurnalu“. – Prošli smo u prvom krugu s 9 od mogućih 17 glasova. Nije bilo rizika da jedan od tri rivala otpadne pa da se uđe u novu rundu kada se glasovi razlivaju na dva preostala kandidata. Turski Istanbul imao je 5, a Poljski Torun 3 glasa.
Vratili smo se ipak na nešto raniji period, kada je pre četiri godine Veselin Jevrosimović došao na čelo ASS.

– Najavio je četiri cilja. Prvi je infrastruktura, što više stadiona po Srbiji. Sada imamo izgradnju atletske dvorane u punom jeku, obnovljene stadione u Užicu i Sportskom centru Košutnjak, kao i pripremu staza u: Vršcu, Zrenjaninu, Smederevu, Novom Pazaru, Čačku, Kruševcu i Nišu – ukazuje Branković.

Drugi cilj bio je obezbeđivanje uslova za rad atletičarima?

– To pored staza podrazumeva pripreme u adekvatnim uslovima, ne samo da se elitni spremaju u inostranstvu već i kompletna reprezentacija u svim uzrastima, ZATIM medicinsku podršku, farmakologiju, redovne stipendije i obezbeđene vrhunske sponzore…

U međuvremenu je dobijena prilika da ASS dobije organizaciju Dečje atletike od strane IAAF, čime se školuju naslednici?

– Među retkima smo koji su stekli pravo na Kids atletiks. Time školujemo naslednike vrhunskih asova.

Treneri takođe nisu zaboravljeni?

– Od nezadovoljnih ljudi na ivici egzistencije dobili su u saradnji s lokalnim samoupravama mnogo viši standard života i brojne prilike za edukaciju.

Poslednja stavka bila je organizacija velikih događaja, koja ima smisla tek kada se naprave spomenuti preduslovi?

– Posle nekoliko kupova Evrope, Konvencije EA i Šampionata Starog kontinenta u krosu, na red je došlo Prvenstvo Evrope u dvorani, drugo takmičenje po snazi iza onog na otvorenom. Konkurenti su nam bili Poljska, zemlja s najvećim ekonomskim razvojem u Evropskoj uniji i Turska. Obe države imaju već dvorane. Istanbul je kao svojevrsnu „pripremu“ već imao Prvenstvo sveta u toj sali. Balkanijade u zatvorenom su takođe kod njih. Ponudili su Poljaci i Turci tri puta veće budžete od nas.

Kada to spominjete, koliki je naš budžet?
– Četiri miliona i 460 hiljada evra. Sve smo stavili u to, pa i 700.000 evra u uslugama od sponzora, prijatelja i donatora.

Koliko će od toga da se vrati?
– Višestruko! Biće to investicija u naš glavni grad i državu. Dolazi oko 1.200 sportista, trenera i sportskih funkcionera. Potom su tu novinari. Oko 10.000 turista prati tradicionalno to takmičenje. Pomnoženo s pet dana koliko traje i koliko su minimum u Beogradu, dobija se 55.000 noćenja koje svi sami plaćaju. Velika je to prilika za turizam. Prenos televizijski ide u minimum 30 zemalja Evrope. Zaradiće se na prodaji rekvizita: majica, šortseva, suvenira sa znakom prvenstva. Sve može da se pripremi za naredne tri godine. O sportskom aspektu da ne govorim, jer ni ja sam ne mogu da zamislim kako bih se osećao da sam u Beogradu pobedio, kao što sam to uradio u Đenovi 1992. na 400. u dvorani. Ogroman motiv za sve. Rado bih sada počeo da treniram ponovo. Pa zar bi se takve zemlje borile da budu domaćini, da nisu u prilici da dobiju na svim poljima: ekonomskom, sportskom, turističkom…

Dakle, rivali su ponudili po 12 miliona evra i nisu prošli. Kako je u vreme u kome po opštem mišljenju novac caruje, to moguće?
– Nije bilo lako. Predragu Momiroviću, članu našeg tima, nekoliko sati pre izbora, jedan od veoma uticajnih članova Saveta i Evropske atletike, rekao je da moramo da se pomirimo s tim da će Turci dobiti, jer su tri puta tražili organizaciju i nisu prošli, a i politička situacija je, po njegovom mišljenju na strani Bosfora.

 Šta je presudilo?

– Znate, Turci su 2011. bili viđeni kao pobednici u trci za Prvenstvo Evrope na otvorenom 2016. Mi smo tada dobili Kros Evrope, a oni nisu svoj šampionat, jer su imali očajnu prezentaciju.
Sada su izgubili mnogo pre prezentacije. U intervjuu“Žurnalu“ mesec dana uoči izbora, najavili ste da ste s Dragutinom Topićem napravili odličan posao oko lobiranja tokom sastanka ABAF održanog baš u Istanbulu.
– Hteo bih da istaknem ceo tim. Ne samo nas koji smo bili tamo: predsednika Veselina Jevrosimovića, manadžere Dragutina Topića, Anu Luković i Predraga Momirovića, već i sve koje sada zbog prostora u novinama ne mogu da nabrojim, a koji su izuzetno bitni za ovo. Postoji lider, ali nije to kao kada pobediš na stazi u pojedinačnoj disciplini, već u štafeti. Ne vredi što si najbrži, kada je onaj pre tebe ispustio palicu. Sada su svi trčali svoj maksimum i pobedili smo – uporedio je Branković. – Što se pitanja tiče, jeste, diplomatija ASS je mnogo učinila. Ne neko sa strane, iznajmljen, već mi uz podršku države, Ministarstva omladine i sporta i grada Beograda. Potpredsedniku Evropske atletike i najozbiljnijem kandidatu za narednog predsednika, Francuzu Žanu Garsiji, mnogo dugujemo. Biće naš gost već 15. juna. Izuzetno je povukao u lobiranju i predsednik Asocijacije balkanskih atletskih federacija, Bugarin Dobromir Karamarinov. Od Izborne skupštine EA u aprilu 2015. postaće potpredsednik Evropske atletike.

Svi hvale Topićevu prezentaciju?
– Poljaci su doveli dvostrukog olimpijskog pobednika, bacača kugle Tomaža Majevskog, da ih podrži. On, međutim, neće organizovati takmičenje. Naš dvostruki evropski prvak je prezentovao mogućnosti Srbije i Beograda i kao menadžer učestvuje u organizaciji. Tu je već bila naša prednost. Ono što mi nemamo, a što ćemo imati, poput dvorane, razviće regiju u atletici i to smo naglasili i to su odlično shvatili svi kao poruku. Niko nema bolje hotele i aerodrom tako blizu borilišta. Glavna dvorana sa malom za zagrevanje povezana je fizički, pa postoji „topla veza“, što je veoma bitno takmičarima. Predsednik EA Hansjorg Virc je u intervjuu „Sportskom žurnalu“ rekao da smo odlično organizovali prethodne događaje, podigli standarde, pa je i to uticalo…

Šta posle Evropskog prvenstva u dvorani?
– Jedan mi je prijatelj čestitao na dobijanju EP komentarišući da on ne može da planira šta će sutra da radi, a mi imamo viziju za nekoliko godina unapred. Otkako je Jevrosimović postao predsednik, smenili su se premijeri u Srbiji, ministri, a mi guramo postavljenu stratešku priču u navedene četiri tačke, u koju je upala vremenom još Dečja atletika. Tako sam već kupio domene EP 2017 i SP 2020. Računamo da ćemo posle ovog takmičenja u istoj sali organizovati 2020. godine Prvenstvo sveta u dvorani. Potom ćemo se okrenuti Prvenstvu Evrope na otvorenom. Za sada nemamo adekvatan nacionalni stadion na kome će to biti, ali približavanjem 2020. godini i ulasku u Evropsku iniju to će biti sasvim izvesno.

I tako do Svetskog prvenstva na otvornom i Olimpijskih igara?
– Što da ne – završio je uz osmeh Slobodan Branković.

TOPIĆ U KONSILU EA OD 2015.

Dragutin Topić će biti kandidat Srbije za člana Konsila EA na Izbornoj skupštini naredne godine.
– ABAF je postao najveća sila u Evropi otkako je 2010. predsednik postao Karamarinov – kaže član saveta ove organizacije Slobodan Branković. – Tada se nisu održavali šampionati poluostrva za seniore, a u međuvremenu smo se popeli s 10 na 15 članica, ušli su: Jermenija, Gruzija, Kipar, Slovenija i Hrvatska. Srbija je velesila u toj organizaciji, smenili smo Rumune i Turke. Zato će umesto Gabrijele Sabo u Savet EA naš predstavnik, biće to Dragutin Topić i još jedan član s Balkana, rekorder Evrope u skoku udalj Robert Emijan.

OD DVE DO PET MEDALjA

Na Prvenstvu Evrope u Cirihu ove godine, Srbija moće da računa na 2 do 5 medalja. Slično će biti 2017. na EP u dvorani u Beogradu.
Već imamo osvajače odličja s prethodnih prvenstava sveta i Evrope u dvorani: Ivanu Španović (dalj), Asmira Kolašinca (kugla), Mihaila Dudaša (sedmoboj). Svi će biti u punoj snazi i tada. Pridružiće im se medaljaši s EP u krosu: Amela Terzić (3.000), Nemanja Cerovac (1.500)… Stasaće: Miloš Raović (400), Nemanja Kojić (800), Strahinja Jovančević (dalj)…
– Nema 400 prepone u sali, ali će Emir Bekrić po medalju sa štafetom 4 x 400. Specifičnost dvorane je i što nema daljinskih bacanja, dakle ni: kopljašice Tatjane Jelače, diskašice Dragane Tomašević i kladivašice Sare Savatović, ali će u bezmalo celom olimpijskom ciklusu doći nova imena – najavljuje Branković.

 DVORANA ZA 14.000 MESTA

Da bi se smestila atletska borilišta u Beogradsku arenu, ona će morati da se preuredi. – Projektovana je da se u njoj održavaju i atletska takmičenja, ali u vreme gradonačelnika Nenada Bogdanovića nije završena kako treba. Tako će početkom 2017. morati da se naprave teleskopske tribine, na uvlačenje. Za atletiku će Arena primati 14.000 gledalaca, jer će staza biti podignuta podkonstrukcijom za tri metra od sadašnjeg tla, kako bi gledaoci sve videli i kamere snimile. To će broj gledalaca smanjiti na 14.000. Od ovog broja 1.000 je obavezno da se ostavi sportistima, pa 500 za VIP, zatim za novinarske položaje, što znači da će biti nešto više od 10.000 karata u prodaji. Montažno-demontažna staza moći će da se nosi u Novi Sad i Niš na takmičenja u dvorani.

MITING U DVORANI NA AKADEMIJI

Dvorana na Vojnoj akademiji morala bi da bude gotova do 1. novembra ove godine.
– Preuzeli smo obavezu da se u njoj održava od februara 2015. EA miting. Tačan datum znaćemo posle Konvencije EA u Bakuu polovinom oktobra. Moramo da se uigramo kao organizatori, ali i da naši sportisti nauče da koriste specifičnosti dvorane, kako bi maksimalno spremni ušli u obračun s rivalima. Računam da će 2016. biti jagma za ulaznice za atletska takmičenja najpre za 1.500 mesta u dvorani na Vojnoj akademiji, a posle i za veće tradicionalne mitinge u Areni.

Preuzeto iz Sportskog žurnala.

Dragoslav Višnjić