Po rečima Đorđa Balaševića crtica između godine rođenja i godine upokojenja je pojava zvana život. Mala crtica, ali ima ljudi koji su za života mnogo toga ostvarili . Jedan od njih je Dušan Mandarić, poznatiji među atletskim svetom, kao čika Dule.

Čika Dule se rodio 1945. godine po završetku II Svetskog rata u malenom selu Velebit u opštini Kanjiža u iseljeničkoj porodici iz Like. Njihovo selo je dobilo ime po planini iz zavičaja svojih roditelja, namena mu je bila da primi nevoljnike iz opustošenih krajeva Like, nakon I svetskog rata.

Upokojio se 2025. godine. Između prvog i drugog broja, crtica se razvukla na život dug 80 godina.

Školovao se i bavio sportom /fudbal/, završio Višu poljoprivrednu školu. Prvo zaposlenje zasnovao na poljoprivrednom dobru u Trešnjeviku u blizini svoga rodnog mesta, uporedo je aktivno igrao fudbal. Promenio je nekoliko radnih mesta uglavnom na poljoprivrednim poslovima. Ukazala se prilika da se zaposli u SUP-u, gde je dugo godina radio na poslovima inspektora.

U jednom momentu mu se u životu pojavila Jelisaveta Đanić iz Sombora, reprezentativka Jugoslavije u sprintu. Oženio se, izrodio decu, Sanju i Dejana, na koje je bio neizmerno ponosan. Imao je i zašto. Oboje su bili reprezentativci Jugoslavije. Sanja u skoku udalj, a Dejan u desetoboju. Uz redovan posao, počeo je uz nagovor svoje supruge Jelisavete da se bavi i trenerskim poslom.

Njihov zajednički rad je rezultirao značajnim uspesima. Nekolicina njih se posebno isticala: Dejan Kljaić, Marina Živković, Sanja i Dejan Mandarić. Svi su oni dostigli reprezentativne nivoe. Pored toga Jelisavetina i njegova deca su se opredelila da nastave roditeljsku sportsku misiju. Sanja je u svojoj karijeri postala profesor na DIF-u u Beogradu, a pre par godina je postala i prva žena dekan. Dejan je profesor u osnovnoj školi u Kanjiži.

Dušan Mandarić je imao i impresivan društveni rad, bio je dugodišnji predsednik ASV, kao i predsednik trenerske organizacije Srbije. Za svoj doprinos u razvoju atletskog sporta primio je nekoliko priznanja u svojoj društvenoj zajednici, koje je svakako zaslužio. Zahvaljujući Jelisaveti i njemu Kanjiža je upisana u atletsku mapu Evrope i Sveta.

Bio je u pravom smislu ČOVEK, ljudska gromada. Posedovao je sve osobine zavičaja svojih roditelja, kao i široku dušu Vojvodine.