Predsednik Evropske atletike Dobromir Karamarinov osvrće se na Svetsko prvenstvo u krosu u Beogradu, u Srbiji, koje je održano u subotu (30) marta.

„Želeo bih da čestitam svima koji su učestvovali na Svetskom prvenstvu u krosu koje je održano u subotu. Bio je to vrhunski organizovan događaj i mislim da je velika zasluga mojim prijateljima u Srpskom atletskom savezu – a posebno predsedniku Veselinu Jevrosimoviću i direktoru Slobodanu Brankoviću na hrabrosti da se izbore za ovaj događaj, u relativno kratkom roku i njihovu posvećenost da to učine tako uspešno.

„Ovaj par je prvobitno izabran na svoje funkcije 2008. godine, a nedavno je ponovo izabran na još jedan četvorogodišnji mandat, što je, po mom mišljenju, odličan dokaz u kakvom su odnosu. Pod njihovim rukovodstvom, srpska atletika je prešla put od snage do snage i savez je diplomirao od domaćina Evropskog atletskog šampionata po starosnim grupama, prisećajući se da je Evropsko prvenstvo u atletici do 20 godina održano u Novom Sadu, do svetskih takmičenja poput ovog Svetskog prvenstva u krosu i izuzetno uspešnog Svetskog prvenstva u dvorani pre dve godine.

„Na kontinentalnoj sceni, Srpski atletski savez je dao ogroman doprinos kao član Evropske atletske federacije i organizovao mnoge naše događaje, uključujući Evropsko atletsko prvenstvo u dvorani 2017. i prošlogodišnji Evropski atletski kongres, koja su oba bila u Beogradu, i koji su stekli  reputaciju jednog od vodećih sportskih centara u Evropi. Beograd ostaje jedini grad na svetu koji je održao Evropsko prvenstvo u atletici u dvorani, a zatim Svetsko prvenstvo u atletici u dvorani, kao i SPAR Evropsko prvenstvo u krosu nakon čega je usledilo Svetsko prvenstvo u krosu; Ovaj redosled pokazao se kao ispravan u pogledu prenošenja stečenog znanja i iskustva.

„Znam da i Srpska federacija ima veće ambicije i radujem se njihovom ostvarenju u bliskoj budućnosti.

Vraćajući se ponovo na Svetsko prvenstvo u krosu, upućujem čestitke mešovitim štafetama Velike Britanije i Severne Irske na bronzanoj medalji, prvoj u Evropi na ovim prvenstvima od 2017. godine, i iako su medalje za naše Članice federacija poslednjih godina, vredi naglasiti da je Evropa i dalje u srcu ove posebne discipline u našem divnom i raznolikom sportu.

„U Evropi se tokom prve polovine 19. veka pojavilo takmičarsko trčanje u krosu, kakvo ga danas poznajemo. Okrećući sat unapred na današnji dan, evropske zemlje su organizovale šest od poslednjih 10 svetskih prvenstava u krosu, dakle više od ostatka sveta zajedno.

„Tokom prošle zime u Evropi je održan 21 od 26 mitinga koji su deo “World Athletics Cross Country Tour”. Poslednjih godina, zahvaljujući menadžmentu Evropske atletike, ponovo je došlo do oživljavanja interesovanja za ECCC kros koji okuplja vrhunske klubove u Evropa.

„U našem poslednjem izdanju u Briselu pre samo nekoliko meseci, takmičilo se 528 trkača iz 38 zemalja, što znači da je više od tri četvrtine naših članica bilo predstavljeno u glavnom gradu Belgije.

Ovo pokazuje interesovanje širom Evrope za ovu manifestaciju i generalno za kros. Takođe je jasno da se mnogi trkači na daljinu i treneri vraćaju stavu da kros predstavlja odličnu osnovu za napredak i uspeh na stazi. Naša kolektivna pažnja u Evropi sada je okrenuta ka uzbudljivom letu koje je pred nama, a Evropsko prvenstvo u atletici Rim 2024. i Olimpijske igre u Parizu 2024. postaju sve bliže.

Takođe, mislim da će sledeće SPAR Evropsko prvenstvo u krosu 8. decembra – kada po prvi put idemo u Tursku sa ovim događajem, a Antalija je grad domaćin – još jednom pokazati da kros napreduje u Evropi”, zaključio je Karamarinov.

Vest preuzeta sa sajta Evropske atletike – https://www.european-athletics.com/news/europe-is-still-at-the-heart-of-cross-country-running .